КУД "Никола Тесла" ГСП Београд

Зоран Антић је рођен 27. фебруара 1973. године.

Студирао је Економски факултет Универзитета у Београду, а 2026. године завршава Business Academy у Београду, смер Манаџер пројеката.

Своју каријеру је започео 1994.године у ЦИП-у, али убрзо прелази у ГСП и ту одлучује да се стационира и гради дугогодишњу каријеру. Променио је различите службене позиције у овом предузећу, од благајника у служби продаје, преко председника подружнице Синдиката за логистику и финансије, до председника Самосталног синдиката ГСП „Београд“.

У децембру 2014. године, на редовним изборима, проглашен је за председника Самосталног синдиката ГСП „Београд“. За време свог првог мандата суочио се са многобројним затеченим проблемима у предузећу, попут смањених плата, неповољних измена у Закону о раду, ограничења броја запослених, које је успешно вођеним преговорима решио.

Своје лидерске способности показао је још док је био председник Подружнице, а и касније у организацији многобројних протеста и протестних шетњи које су ујединиле хиљаде људи у борби за своја права.

Његове преговарачке вештине долазе до изражаја у троструким преговорима за Колективни уговор Синдиката комуналаца Београд у последњих осам година у име 20.000 запослених, али и у четвороструким преговорима у последњих 10 година за Колективни уговор ЈКП ГСП „Београд“ у име 6.000 запослених.

2015. Градско саобраћајно предузеће, као и многа друга предузећа у држави, имало је проблем са вишком запослених. Синдикат је, са Зораном на челу, успео да пронађе решење у виду високих отпремнина за запослене пред пензијом, те на тај начин ГСП није отпустио ниједног радника.

Захваљујући његовом залагању 2017. године, 3200 радника који су обављали привремене и повремене послове у предузећу добили су уговор о раду на неодређено време.

Активно је учествовао у највећој набавци возила у историји ГСП-а и у преговорима за спречавање гашења погона „Земун“ 2019. године. Договор је постигнут, овај погон и даље успешно ради, а ГСП је те године постао богатији за 244 возила.

2019. године Зоран је једногласно опет изабран за председника Самосталног синдиката ГСП „Београд“.

За 7 година успео је да повећа број чланова Самосталног синдиката ГСП „Београд“ за 1400. О овом успеху довољно говори чињеница да други репрезентативни синдикат овог предузећа броји само 1000 чланова.

Откад обавља дужности председника Синдиката, успео је да преко 100 запослених спаси од отказа и да унапреди рад синдикалне организације и самог предузећа редовним састанцима и преговорима са челницима града Београда и државе.

Учествовао је у многобројним пројектима ЈКП ГСП, конференцијама и семинарима. Сарадник је у изради и објављивању Билтена и осталих публикације којима се широк аудторијум обавештава о раду ЈКП ГСП.

Говори енглески и грчки језик.

Ја сам Зорана Митровић.

Рођена сам у Београду 03.10.1975. године.

Од своје седме године играм и волим фолклор.

Мој професионални пут почео је у КУД-у „Иво Лола Рибар“. Као детету, мало ми је било проба, па сам дане проводила играјући по кући, коју сматрам својом базом за развој, како као играча, тако и као педагога. По завршетку Филолошке гимназије положила сам аудицију у ансамблу „Коло“, где играм и данас. Иза мене су 32 године професионалног стажа, највећим делом као истакнути играч и певач, солиста, а четири године обављала сам и функцију педагога за игру и шефа играча.

Уживам у свакодневном труду да своје дугогодишње професионално искуство пренесем на младе људе, да заједно савладавамо животне препреке које одрастање носи са собом кроз игру, дисциплину, другарство, заједничке напоре, смех и турнеје – као круну нашег заједничког рада и залагања.

Ја сам Владимир Ђурђевић.

Рођен сам 25. маја 1982. године у Београду.

Дипломирао сам на Економском факултету Универзитета у Београду и стекао звање дипломираног економисте.

Члан Културно-уметничког друштва „Никола Тесла“ ГСП Београд постао сам 2002. године.

Убрзо по доласку преузео сам улогу уметничког руководиоца омладинског ансамбла. Током свог дугогодишњег рада посвећено преносим знање о народној игри, песми, обичајима и значају очувања традиције, настојећи да младе генерације постану достојни чувари и познаваоци свог културног наслеђа.

Стандарди које сам поставио у раду са младима постали су препознатљив знак ансамбла, док су аплаузи публике били потврда и награда за уложени труд. Током овог периода остварио сам сарадњу са еминентним стручњацима из света фолклора, међу којима се посебно издваја Мирјана Нешковић, дугогодишњи члан националног ансамбла „Коло“, чији је допринос био драгоцен у обликовању уметничког рада и развоју ансамбла.

Већ скоро две деценије члан сам и фолклорне групе „Цхендераwасих“ при Амбасади Малезије у Београду, где са поносом представљам игре и обичаје богатог и разноврсног културног наслеђа Малезије. Дугогодишња посвећеност овој групи проистекла је из интересовања и жеље да кроз уметност повезујем различите културе и градим мостове међу људима.

КУД „Никола Тесла“ заузима посебно место у мом животу, јер сам управо у друштву упознао своју супругу Ивану Ђурђевић, тада Радановић, дугогодишњу солисткињу ансамбла. Наша заједничка љубав према фолклору прерасла је у животно партнерство, па је друштво постало не само уметнички оквир нашег стваралаштва, већ и темељ породичне и животне приче коју заједно градимо.

Ја сам Бранка Трипковић.

Рођена сам 04.09.1982. године у Книну, а запослена сам у здравственој лабораторији као лабораторијски техничар.

Љубав према фолклору родила се још у детињству, па сам своје прве играчке кораке направила са десет година у родном месту. Након тога, са краћим прекидима, фолклором сам се активно бавила наредних десет година.

Од 2023. године обављам функцију уметничког руководиоца ветеранске групе КУД-а „Никола Тесла“, а истовремено играм и у групи млађих ветерана. Окупљени заједничком љубављу према фолклору и жељом да очувамо традицију, наступамо са посебним поносом, показујући да године нису препрека за игру, дружење и заједничко стварање лепих успомена.

Марија Лукићје дугогодишња играчица и солиста секције шпанских игара у нашем друштву.

Илија Павловићје доскорашњи музички уредник Радио Београда и истакнути познавалац народне музике.

Милена Шљивић је искусна и посвећена професорка и етномузиколог са више од 17 година искуства у настави у међународном основном образовању и 15 година у академском истраживачком раду. Богато искуство као заменски васпитач у предшколском узрасту и заменски учитељ за 1. и 2. разред, као и професор музике. Вешта у раду са децом различитих узраста, вођењу музичких часова, организацији наступа и креативних радионица, као и у пружању подршке академском и личном развоју ученика. Специјализована за српску традиционалну музику и културу, са више објављених научних радова. Посвећена очувању и промоцији културног наслеђа кроз образовни и научни рад.